U nastanku ovog oboljenja genetski faktor je veoma bitan kao i uticaj alergena spoljne sredine kao što su alergeni hrane (jaja, mleko, kikiriki, riba, jagodičasti plodovi voć a), inhalatorni alergeni (polen trava, korov, kućna prašina, grinje) prekomerna primena sapuna koji isušuju kožu, šampona i deterdženata kao i zagađen vazduh. Stres je takođe jedan od uzročnika ovog oboljenja. Može biti izazvan herpes simplex virusom, virusom varičele, našta se može nadovezati superinfekcija Staphlylococcus aureusom.
Najčešće se javlja u uzrastu od 2 meseca jer je koža dece u tom uzrastu tanja, nezrele su lojne i znojne žlezde. Češće je kod prenesene dece, kod dece veće telesne mase na rođenju, kod drugog deteta, starijih majki kao i dece rođene u jesenjim i zimskim mesecima.
Oko 60% dece razvije ekcem u prvoj godini života, a 30% njih do 5. godine života. Česće je kod muške dece. Bolest počinje na koži lica, čela, poglavine. Javlja se crvenilo, potom svrab. Zbog češanja pojavljuju se plikčići, prskotine, vlaženje kože, gnojenje. Kasnije se promene šire na pregibe laktova, zatkolenih jama, bočnu stranu vrata. Koža tada postaje suvlja i zadebljala. Kod većine dece bolest prolazi do uzrasta 2 godine. Ukoliko pređe u hronično oboljenje javiće se ekcem šaka, pigmentacija očnih kapaka, usne su suve, ispucale, oko usana vidljivo bledilo, kraste ispod i iza ušne skoljke. U najtežim oblicima javlja se generalizovano crvenilo sa perutanjem kože, otokom, vlaženjem i krastama.
Specificna prevencija ne postoji.
Preporučuje se nošenje pamučne odeće. Ne pretopljavati decu. Dobro isprati odeću pri pranju. Izbegavati sapune i deterdžente koji isušuju kožu. Deca koja doje imaju ekcem u manjem procentu. Lečenje se sprovodi topikalnim kortuikoidima, preparatima koji zamašćuju kožu. U slucaju upornog svraba antihistaminici – Antibiotici se daju prema antibiogramu, a ako se sumnja da je uzročnik virus daju se antivirusni lekovi. Ukoliko je ekcem uporan, ne reaguje na datu terapiju ili se pogoršava treba konsultovati dermatologa.