eRoditelj

Početna » Roditeljstvo » Kada se javljaju prvi strahovi kod dece?

Kada se javljaju prvi strahovi kod dece?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on google
Share on email
Deca se plaše više nego odrasle osobe, što nije samo normalna pojava, već i neophodna, jer će suočavajući se sa strahom izbegavati da se igraju opasnih igara, kao što je slučaj recimo sa strahom od vatre zbog koga će izbegavati da se igraju sa šibicama. U svakom slučaju, vrlo je bitno da roditelj pravovremeno prepozna izvor i razlog dečijeg straha.
Kada se javljaju prvi strahovi kod dce

Imate dete koje se plaši mraka? Potpuno se izgubi kada pas dođe na udaljenost od 20 metara? Ubedjeno je da su čudovišta ispod kreveta? Ima iracionalan strah od vode?  Pre nego što počnete da se brinete da li ovi mistificirajući strahovi ukazuju na to da nešto „nije u redu“ sa vašim detetom, budite sigurni da su dečiji strahovi poput ovih sasvim normalan deo njihovog razvoja. Na kraju, učenje suočavanja sa strahom je važna životna lekcija.

U ranom uzrastu, kod beba se može primetiti strah pri naglom trzanju ili plakanju kao reakciji na iznenadne signale iz spoljnje sredine. Zajednički strahovi kod novorođenih beba su prodorni ili izolovani zvuci kao što su zvuk telefona, automobila, sirene na ulici ili zvuk posebno teških oluja i grmljavina, kao i naglo podizanje tona glasa. Takodje strah se može da se javi pri naglom pokretu nekoga od prisutnih itd. ili ako bebi izmiče podloga na kojoj leži. Ove prve reakcije su u stvari  pre odgovor na pretnju, odgovor na doživljenu neprijatnost, nego reakcije straha u njegovom pravom značenju.

U tom smislu bitno je da odreagujete na bebin plač, jer plač bebe je uvek signal da joj nešto treba : ili je gladna, ili žedna, ili je treba presvući, , ili se boji. Beba koja je ostavljena sama u mračnoj sobi možda plače zbog toga što je uplašena, a beba koja se oseća uplašeno ne može dovoljno da se opusti kako bi i zaspala.

Međutim stručnjaci smatraju da bebe počinju da formiraju pojam straha u pravom smislu  tek od šestog  do osmog meseca.

U tom uzrastu strah od odvajanja od roditelja je najzastupljeniji. To se zove separacioni strah. Ovi strahovi ne nastaju usled spoljašnje ugroženosti deteta. Javljaju se kao posledica biološke i psihološke nezrelosti . Ovaj period kao kolevka razvoja ličnosti posebno je bitan za kasniju sigurnost .

Oko druge godine strah od odvajanja je na vrhuncu, sa ovim su upoznati svi roditelji koji su u tom periodu dete dali u vrtić, ili su bili prinudjeni da dete daju na čuvanje bebisiterki ili nekoj bliskoj osobi iz okruženja. Ukoliko ste već u situaciji da morate da napustite dom, popuštanje dečijem plaču podjednako je loše rešenje kao i iskradanje iz prostorije dok dete ne gleda ili potpuno zanemarivanje detetove reakcije. Budite dosledni da bi vas dete shvatilo ozbiljno. Ukoliko imate neke obaveze i morate da izadjete iz stana ili kuće obratite pažnju na to da li je dete gladno ili umorno, jer u toj situaciji, dete, razdvajanje može mnogo burnije da prihvati nego inače. Bitno je da detetu stavite do znanja da odlazite i da je to potpuno normalno, I ne zaboravite da mu objasnite koji je razlog vašeg odlaska Probajte  da mu skrenete pažnju, bilo sa igračkama, nekom igrom ili golicanjem, zasmejavanjem. Dakle, najbolje je da dete ostavite nekome ko je detetu već blizak.

U uzrastu od šest meseci može da se javi i strah od nepoznatih osoba. Ova reakcija je intenzivnija ukoliko je dete do tog perioda bilo upućeno samo na roditelje, a pogotovo na majku . Strah od nepoznatih osoba može biti umanjen ukoliko dete odrasta u mnogočlanoj porodici, ali nikada potpuno.

Takodje  deca se često plaše i životinja kao što su su psi i mačke, ptice ili bilo čega sto  moze da se kreće iznenada ili neočekivano, bez razlike da li je reč o pripitomljenim životinjama ili letećim instektima. 

Strah je za dete uvek realan

 

Savet svim roditeljima je da  izbegavaju ismevanje dečijem strahu bez obzira na to da li vam strah koji dete oseća deluje racionalan ili iracionalan.To bitno može uticati na razvoj vašeg medjusobnog poverenja.S obzirom da deca ispod 3 godine starosti  nemaju dovoljno razvijeno logičko mišljenje i zaključivanje, moramo biti svesni činjenice  da ukoliko se tokom dužeg vremena pogrešno reaguje na dečji strah, decu učimo lošem prepoznavanju tudjih emocija, odnosno, učimo ih da emocije nisu nešto što treba uzeti za ozbiljno.

1 thought on “Kada se javljaju prvi strahovi kod dece?”

  1. Zanimljiva tema i trenutno aktuelna kod našeg sina od 7 godina. Pojavio se veliki strah od pasa. Pse nikada nije obožavao ali ih se nije plašio, čak je voleo da šeta komšijinog psa. Odjednom (nikakvu traumu sa psima nije doživeo) počinje taj neracionalni strah, da nam je bilo vrlo teško da shvatimo šta se dešava. Često mi kao roditelji zanemarujemo to, ne verujući i ne shvatajući koliko je taj strah za decu realan i zato moramo da pokušamo da im budemo dostupni da nam kažu nesto više o tome, kada ja strah počeo, šta ih to tačno plaši itd. Svakako nešto sto je normalno tokom odrastanja ali uz razumevanje i lični primer od strane roditelja će i ove stvari proći, a dete će vremenom prevazići to i shvatiti da je strah neracionalan.

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *