Photo by Monstera – Pexels.com
Izvori – sretnodijete.com i wikipedia
Deca koja grizu drugu decu obično to rade jer nose određeni stepen frustracije, osećaj nemoći ili stresa. Ujedanje može učiniti da se osećaju moćno, zbog reakcije i pažnje koju dobijaju kao rezultat njihove akcije.
Ujedanje kao eksperiment:
Jedan od prvih načina kako će Vaše dete da istražuje svet oko sebe je kroz usta. Na kraju će svaki predmet do koga se dete dočepa završiti u njegovim ustima. I ne zadugo posle toga ono će verovatno isprobati svoje desni ili zubiće tokom dojenja, što naravno mame može ostaviti u šoku. Dakle ujedanje se može smatrati normalnim ukoliko su u pitanju pojedinačni slučajevi, nastali iz želje za esperimentisanjem. Ali sve veća učestalost ujedanja može da ukaže na određeni emotivni problem deteta.
Ujedanje iz frustracije:
• Neka deca ujedaju kada dožive stres u nekim socijalnim situacijama pa još uvek nisu u stanju da artikulišu svoja osećanja.
• Mala deca koja još uvek nisu dovoljno stara da bi naučila da dele stvari, često pribegavaju ujedanju druge male dece kako bi dobila ono što žele
• Mlađa deca ponekad ujedaju stariju decu koja imaju kontrolu nad nekom zajedničkom aktivnošću.
Ujedanje iz osećaja nemoći :
Najmlađe dete u porodici je uglavnom nepopravljivi ujedač. Dok njegova starija braća i sestre mogu lako da komuniciraju i artikulišu svoje potrebe – shodno tome mogu češće da dobiju ono što žele – mali “davež” oseća nemoć da učini isto. U takvom okruženju dete otkriva da će ujedom da zadobije pažnju i vrlo često ono što želi.
Šta raditi :
NE ujedajte Vi dete ni iz šale, čak ni kako bi mu pokazali ljubav, jer neki roditelji i to rade
Odlučno i smireno recite NE.
Detetu starom od 2 -3 godine recite “ NE. Ne ujedaj, to nije lepo ! To boli.”
NE ujedajte Vi dete da bi mu pokazali kako izgleda biti ujeden.