eRoditelj

Početna » Vesti » Deda Mraz širom sveta!

Deda Mraz širom sveta!

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on google
Share on email
Deda Mraz koji je takođe poznat i kao, Božić Bata, sveti Nikola, Santa Klaus, Kris Kringl, Pjer Noel ili Joulupuki, je figura koja se prilagođava religijama, kulturama i narodima, ali je popularni Deda Mraz u stvari izveden od holandskog zaštitnika Sinterklasa (Svetog Nikole) koji je u mnogim zapadnim kulturama, kažu, donosio poklone tokom noći i kasnim večernjim satima.
Deda Mraz širom sveta!

Holandski doseljenici koji su osnovali Njujork nazivali su sv. Nikolu’ ‘Sinterklaas” što je engleskim doseljenicima bilo teško za izgovor pa je on postao”Santa Klaus”.

Pravoslavni Božić Bata, kažu teolozi, nije oličenje osobe u ljudskom liku. to je sam Hristos, Božić. Naziv Bata dobio je po reči batati, što znači hodati, koračati, to jest da Božić dolazi. Narodni običaj da deca za Božić od roditelja dobijaju poklone, može da se poveže sa darovima mudraca koji su Hristu doneli poklone, kada su došli na poklonjenje. Pored toga što nema određeno religijsko značenje, Deda Mraz u našem narodu nema ni određeno vreme svog “dolaska”. On deci donosi poklone pred, ali i na novogodišnje veče.

Legenda pak tvdi  da  Deda Mraz živi na dalekom severu u Finskoj provinciji Laponiji, na planini Korvatunturi, sa suprugom gospođom Mraz, bezbroj magičnih vilenjaka, i da leti sa osam irvasa od kojih je najpoznatiji Rudolf koji svojim crvenim svetlećim nosem osvetljava put. Deda Mraz za svako dete ponaosob zna da li je bilo dobro, ili ne. On u svojim fabrikama sa svojim pomoćnicima patuljcima i vilenjacima priprema poklone za dobru decu širom sveta. Uoči Novogodišnje noći spušta se niz dimnjak i daruje dobru i poslušnu decu poklonima, a onu nestašnu, ponekad, samo ugljem. U svojoj toploj kancelariji pored okićene jelke preko čitave godine prima pisma dece iz svih krajeva sveta,  i čita njihove želje.

Početkom 1950. godine grupa Finaca došla je na ideju da naprave selo Deda Mraza po imenu Rovaniemi, dve hiljade kilometra od Severnog pola. Deca iz svih krajeva sveta slala su pisma Deda Mrazu u Finsku, Norvešku, Švedsku, Kanadu, ali nikada nisu dobijala odgovor. Tada je Finska pošta otvorila malu ispostavu na samom rubu Arktičkog kruga, a učenice koje su tu radile pred Božić, počele su da odgovaraju na pisma upućena Deda Mrazu. Kažu da je od 1985.do danas primio desetine miliona pisama.

I druge zemlje su želele da Deda Mraz pripadne

Legenda pak tvdi  da  Deda Mraz živi na dalekom severu u Finskoj provinciji Laponiji, na planini Korvatunturi, sa suprugom gospođom Mraz, bezbroj magičnih vilenjaka, i da leti sa osam irvasa od kojih je najpoznatiji Rudolf koji svojim crvenim svetlećim nosem osvetljava put. Deda Mraz za svako dete ponaosob zna da li je bilo dobro, ili ne. On u svojim fabrikama sa svojim pomoćnicima patuljcima i vilenjacima priprema poklone za dobru decu širom sveta. Uoči Novogodišnje noći spušta se niz dimnjak i daruje dobru i poslušnu decu poklonima, a onu nestašnu, ponekad, samo ugljem. U svojoj toploj kancelariji pored okićene jelke preko čitave godine prima pisma dece iz svih krajeva sveta,  i čita njihove želje.

I druge zemlje su želele da Deda Mraz pripadne njima i njihovoj istoriji, ali je samo Finska uspela da ubedi svet da Deda Mraz dolazi iz Finske. Legenda je rođena.

Tradicija današnjeg Deda Mraza vezuje se i za  istočnoslovenskog duha hladnoće – Treskuna, takođe i za germansko pagansko verovanje u boga Odina, koji je jahao letećeg konja sa osam nogu Slipnira, a čija su današnja paralela čuveni Deda Mrazovi irvasi. Odin se u narodu smatrao “Svecem prijateljem” i verovalo se da je izmislio staro pismo – rune. U to vreme (13. vek) deca su pored odžaka u čizme stavljala slatkiše, šargarepe ili slamu, kako bi nahranila Odinovog letećeg konja.

Pa ipak, odakle god da dolazi i kako god da se zove  on je i dalje predstavljen kao dobroćudni starac sa velikim stomakom i dugačkom belom bradom, koji nosi crveni kaput sa belim okovratnikom odnosno belim krznom, belim manžetnama , crvenim pantalonama i crnim kožnim kaišom i čizmama (što možda ima veze sa crkvenom odorom Svetog Nikole).

Izgled Deda Mraza koji nam je danas  poznat stvorio je 1863. Tomas Nast američki slikar koji je rođen u Bavarskoj.  Nast se setio, kada je kao mali živeo u južnoj Nemačkoj, starca koji je za Božić darivao decu igračkama i kolačima. Dakle, kada je Nast naslikao sliku, njegov Deda Mraz je  izgledao kao ljubazni starac iz detinjstva. Ovo je pomoglo u razvijanju njegovog savremenog imidža, kada je 1931. Coca-cola unajmila Hudona Sanbloma da nacrta Deda Mraza za novogodišnju marketinšku kampanju.

Narednih trideset godina, sve do 1966. godine Hudon je dopunjavao njegov izgled, kreirao je najmanje po jednog dobroćudnog Deda Mraza za novogodišnje marketinške kampanje. Kasnije je ovaj crtač kao uzor koristio i sopstveni izgled lica.

Istina je da ovaj miljenik dece širom sveta, kako god ga zvali, Deda Mraz ili Božić Bata, Sveti Nikola ili Sinterklas, simbol novogodišnjih i Božićnih praznika, da živi vekovima i od svakog naroda poprima po neko svoje obeležje.

Uživajte u čaroliji predstojećih praznika.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.