Foto: Dragan Bosnić
Savine gore i vode
Jedno od planina koju je veliki srpski svetitelj pohodio bila je i Mučanj. Priča se da je krenuo od stare raskrsnice koja vodi ka Kušićima. Karavanski put je bio mučan i za konje i za sveca. Ispod samo vrha konj je udario kopitom o kamen i odatle je potekla voda. Sveti Sava i konj su se osvežili i izašli na vrh. Neobičan izvor ispod vrha je narod označio kao Savina voda a samu planinu, zbog mučnog uspona nazvali su Mučanj.
Jedan od najlepšjih vrhova planinskog masiva Durmitor, visok 2313 metara, naziva se Savin kuk. Legenda kaže da se Sveti Sava sa svojim djakom peo i na taj vrh i neposredno pod njim seli su da obeduju. Kako nigde u blizini nije bilo vode, Sveti Sava je svojim štapom prekrstio tlo i iz kamena je potekla voda. Taj izvor se nalazi na visini od 2212 metara, zove se Savina voda i smatra se velikom svetinjom. Veruje se da ova voda leči slabovidost. Narod sa prostora Durmitora na Ivanjdan već vekovima izlazi putevima Svetog Save do njegovog vrha i njegove vode.
Sveti Sava je pohodio i planinu Kablar. U maloj bezbednoj pećini je imao isposnicu. Svetitelj se pomolio Bogu i iz kamena je potekla voda u tankom mlazu. Kasnije je u pećini sagradjena kapela, a voda teče i danas. Česti posetioci tvrde da tanak mlaz vode presahne kada do isposnice dolaze nevernici.
U studeničkom kraju, na bregu Boroviku, iznad sela Rudnice, postoji u steni šupljina sa vodom Svetog Save. Ova voda nigde ne otiče i narod veruje da je tu dolazio Sveti Sava, da je blagoslovio vodu pa je ona lekovita. Kod te vode se okuplja sabor o Svetom Savi.
Neobičan je izvor Savino oko ili Oko Skakavice podno Prokletija. Voda izbija na visini od oko 1000 metara. Izvor ima kružni oblik i izled levkaste duboke vrtače, u kojoj voda vri. Oko je jedno od najjačih vrela u području Prokletija i zbog kristalno bistre vode dno vrela se vidi do najveće dubine. Voda oka je veoma hladna, zbog otopljenog snega, opora je za piće i može se piti tek kad malo odstoji. Vode Skakavice nizvodno stvaraju visok i lep vodopad – Grlje, čiji se šum čuje na daleko. Nekoliko stotina metara dalje Grlje izbija na svetlo dana i spaja se sa vodom iz Alipašinih izvora. Tu se reka naziva Vruja i teče prema Plavskom jezeru iz koga ističe reka Lim.
Neobične Savine vode je najlepše opevao pesnik Ljubivoje Ršumović:
Svuda gde se zdrava voda
Iz ledene krade stene
Savinog je svetog roda
Teče da nas opomene
Tekst napisao Dragan Bosnić
Tekst preuzet iz časopisa Svetosavsko Zvonce (januar, 2016.godina)
