Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 3. marta 1973. zauzela stav da zaštiti ugrožene vrste širom sveta. Uspostavljena je konnvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama kako bi se obezbedilo da svet ne nastavi sa uništavanjem vrsta koje se više nikada ne bi obnovile.
20. decembra 2013. godine preduzet je još jedan korak da se pomogne širenju svesti o krhkosti ugroženih vrsta u svetu. Na svom 68. zasedanju UN su proglasile da će svake godine Svetski dan divljine biti posvećen novoj svrsi i ideji koja će pomoći ljudima da budu u toku sa promenom prirode našeg sveta i blaga koje ćemo izgubiti iz životinjskog i biljnog carstva ako ne budemo brinuli i ako ne pokažemo odgovornost.
Između 200 i 350 miliona ljudi živi u šumskim područjima širom sveta ili uz njih, oslanjajući se na različite usluge ekosistema koje šume i šumske vrste pružaju za život i pokrivaju svoje najosnovnije potrebe, uključujući hranu, sklonište, energiju i lekove. Autohtoni narodi i lokalne zajednice prednjače u simbiotičkom odnosu između čoveka i šume, vrsta divljih životinja koje žive u šumi i usluga ekosistema koje pružaju. Otprilike 28% svetske površine zemlje trenutno upravljaju autohtoni narodi, uključujući neke od ekološki netaknutih šuma na planeti. Ovi prostori nisu samo centralni za njihovo ekonomsko i lično blagostanje, već i za njihov kulturni identitet.
Kad razmišljamo o Svetskom danu divljih vrsta prvo što nam pada na pametne je odlazak u lokalni zoološki vrt ili botaničku baštu. Ako imate decu, ovo može biti jedan od najboljih načina da ih zaista upoznate sa čudima životinjskog i biljnog sveta. Takođe biste mogli da provedete dan šireći svest o važnosti divljeg životinjskog i biljnog sveta, jer koji je bolji način da proslavite današnji dan nego da ohrabrite druge ljude da brinu o njoj? Svaki put kada izgubimo neku biljku ili životinju, nikako ne možemo znati da li je s njima izgubljen lek za neku bolest. Svetski dan divljine je vaša prilika da doprinesete očuvanju našeg sveta.