Mleko, jaja, soja, pšenica, lešnici, školjke i kikiriki spadaju u namirnice koje najčešće izazivaju alergije.
Učenje o prepoznavanju alergijskih reakcija pomaže u pravovremenom ukazivanju medicinske pomoći, ako dođe do reakcije.
Ako je vašem detetu već dijagnostikovana alergija na hranu, važno je znati sledeće:
– Kako prilagoditi ishranu deteta
– Kakve pripreme treba napraviti, za slučaj da dođe do alergijske reakcije
O alergijama na hranu
Kada neko ima alergiju na hranu, njegov organizam reaguje kao da je u organizam uneto nešto štetno. Kao rezultat tome, imuni sistem (koji se bori sa infekcijama i bolestima) stvara antitela, da bi se borio sa supstancom u hrani koja „pokreće“ alergiju.
Sledeći put kada osoba dođe u kontakt sa tom hranom, dodirom, konzumiranjem ili udisanjem, telo otpušta hemikalije, uključujući hemikaliju koja se naziva histamin, da bi se „zaštitilo“. Ove hemikalije pokreću simptome alergije, koji mogu uticati na respiratorni sistem, kožu, kardiovaskularni sistem… Ovi simptomi mogu uključivati curenje nosa, kožni svrab, peckanje jezika, usana ili grla, otoke, bol u predelu abdomena ili teško disanje.
Ljudi često mešaju alergiju na hranu sa netolerantnošću na hranu, zbog sličnih simptoma. Simptomi netolerancije na hranu mogu uključiti podrigivanje, loše varenje, gasove, glavobolje, nervozu… Ali, netolerantnost na hranu:
– Ne uključuje imuni sistem
– Može biti prouzrokovana nesposobnošću varenja određenih supstanci, kao što je laktoza
– Može biti neprijatna, ali uglavnom nije opasna
Uobičajene alergije na hranu
Dete može biti alergično na bilo koju hranu, ali ovih osam uobičajenih alergenata čine 90% svih reakcija kod dece:
1. mleko,
2. jaja,
3. kikiriki,
4. soja,
5. pšenica,
6. lešnik (orah, indijski orah),
7. riba,
8. školjke.
Uopšteno gledano, većina dece koja imaju alergiju na hranu je prerastu. Oko 80% onih koji su alergični na mleko preraste alergiju. Dve trećine alergija na jaja i 80% alergija na pšenicu prođu do pete godine. Druge alergije na hranu je teže prerasti. Samo oko 20% ljudi sa alergijom na kikiriki i 10% alergičnih na lešnik preraste ove alergije. Alergije na ribe i školjke se obično još više razviju u životu i još ređe se prerastaju. Reakcije na hranu koja izaziva alergiju mogu varirati od osobe do osobe. Neke mogu biti veoma blage i mogu uključivati samo jedan deo tela. Druge mogu biti opasnije i mogu uključivati više od jednog dela tela. Reakcije se mogu pojaviti u roku od par minuta ili u roku od par sati posle kontakta sa hranom.
Reakcije na hranu koja izaziva alergije se mogu pojaviti samo na:
1. Koži: crvena ispupčenja koja svrbe; ekcem; crvenilo i oticanje lica ili ekstremiteta; svrab i oticanje usana, jezika i usta (reakcije na koži su najuobičajenije reakcije)
2. Digestivnom traktu: bol u predelu abdomena, mučnina, povraćanje ili dijareja
3. Respiratornom traktu: curenje ili zapušenost nosa, kijanje, kašljanje, teško disanje,
4. Kardiovaskularnom sistemu: nesvestice
Ozbiljne alergijske reakcije sa rasprostranjenim efektima po telu nazivaju se anafilakse. Ove iznenadne, alergije koje potencijalno ugrožavaju život uključuju dve ili više oblasti na telu, koje su navedene u tekstu iznad. Dodatno, može doći i do oticanja disajnih puteva, ozbiljnih poteškoća sa disanjem, pada krvnog pritiska, gubitka svesti, u nekim slučajevima čak i smrti.
Dijagnostikovanje alergije na hranu –
ako sumnjate da vaše dete ima alergiju na hranu, odmah se obratite svom doktoru.
U cilju dijagnostikovanja alergije, doktor će vas, najverovatnije pitati o sledećem:
– Simptomi vašeg deteta
– Koliko često se reakcije pojavljuju
– Vreme koje je potrebno između konzumiranja hrane i početka prvih simptoma
– Da li neki članovi porodice imaju alergije ili stanja kao što su ekcem ili astma
Doktor će ispitati i postojanje drugih stanja, koja bi mogla prouzrokovati te simptome. Na primer, ako vam se čini da vaše dete dobije dijareju posle pijenja mleka, doktor će proveriti da li postoji netolerantnost na laktozu.
Celijakija – stanje u kome osoba ne može da toleriše gluten, protein koji se nalazi u pšenici i još nekim žitaricama.
Ako doktor posumnja na alergiju na hranu, verovatno će vas uputiti kod specijaliste za alergije, koji će vam postavljati još pitanja, izvoditi fizička ispitivanja, kao i testove, koji će mu pomoći pri dijagnostikovanju. Jedan od tih testova može biti kožni test. On uključuje ubacivanje tečnih ekstrakata hrane na koju je dete možda alergično u podlakticu ili leđa, bockanje kože sa ciljem posmatranja da li se pojavljuje crvenilo u roku od 15 minuta.
Kožni test, koji se lako sprovodi, nije bolan i daje brze i sigurne rezultate.
Trenutno, lečenje alergije na hranu bazira se isključivo na izbacivanju dotične namirnice iz ishrane.
Alergija na hranu je problematična kako za dete tako i za roditelje.
Mališan mora da prihvati da je drugačiji od svojih vršnjaka, I da ne može da jede sve što i oni.
izvor: (kidshealth.org)